Kompostiranje 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Fakultet zaštite životne sredine, EDUCONS

UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
SREMSKA KAMENICA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Principi održivog razvoja
Tema:
KOMPOSTIRANJE
Prof. dr
Larisa Jovanović
NOVI SAD
2011.godine
SADRŽAJ
UVOD
U
strukturi otpada koji čovek produkuje organski otpad čini čak oko 30% ukupnog otpada domaćinstva. Organski otpad podrazumeva sve što je prirodnog porekla: trava, lišće, drveće, ostaci hrane. Organski otpad je biorazgradiv.
Kompostiranje je najstariji način recikliranja organskog otpada. Ugledajući se na prirodu, ljudi su od davnine takav otpad kompostiranjem pretvarali u korisno dobro. Kompostiranje je prastara metoda pretvaranja organskih ostataka materije u plodni humus.
Reciklažom organskog otpada dobijamo kompost. Kompost je jedno od najboljih prirodnih đubriva! To je ujedno i najprihvatljiviji način zbrinjavanja organskog otpada.
Kompostiranjem iz organskog otpada i stvaranjem komposta nastaju vredne organske materije koje poboljšavaju strukturu zemljišta, pomažu zadržavanju vlage, zemljište čine rastresitijim, povećavaju mikrobiološku aktivnost zemljišta, bogate ga hranjivim sastojcima i povećavaju otpornost biljaka na štetočine i bolesti.
Prilikom procesa kompostiranja dolazi do postupka biološke razgradnje organskih materija, čime se biološki otpad smanjuje, a kao rezultat toga nastaje kompost koji sadrži humus i druge hranjive materije. Mešanjem humusa sa zemljom hranjive materije se vraćaju u zemljište iz kojeg su i potekle.
Postoji više vrsta komposta: kompostni stajnjak, glistenja, baštenski kompost ( nastao od organskog otpada iz domaćinstva i bio-bašti ).
Postupak kompostiranja traje relativno dugo, od 10 do 12 mjeseci, i ima tri glavne faze:
Prva faza je faza razgradnje u kojoj glavnu ulogu imaju mikroorganizmi (bakterije i dr.). Oni prvi napadaju kompostnu masu i razgrađuju je, i pritom se oslobađa velika količina toplote (do 70ºC na 1 m³ kompostne mase), koja uništava semenje korova i uzročnike bolesti.
Druga faza je faza pretvaranja. U toj se fazi temperatura smanjuje, broj mikroorganizama se povećava, a kompostnu masu nastanjuju i prve gljivice, plesni, kvasac i dr.
Treća faza je faza izgradnje. U toj se fazi pojavljuju prvi složeni organizmi (npr. gliste) koje mešaju i usitnjavaju materijal te koji svojim varenjem stvaraju tzv. kompostne grudvice.
Za kompostiranje u kućnim uslovima nije potreban veliki prostor. Ono svoje opravdanje u kućnim uslovima nalazi u činjenici da odrasla osoba stvara 50-60 kg organskog prehrambenog otpada , što u brojkama znači da prosečna porodica od 4 člana godišnje stvori oko 800-1000 kg organskog otpada što može dati oko 350 kg do 500 kg komposta.
Postoji više metoda kompostiranja: indor, biodinamička metoda i kompostiranje na površini tla.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]